Velike boginje su virusna, veoma zarazna bolest koja se uspešno sprečava vakcinacijom. Male boginje su jedna od najlakše prenosivih zaraznih bolesti. Bolest se prenosi direktno, kapljičnim putem. Izvor zaraze je osoba koja boluje od morbila, u fazi inkubacije (period bez simptoma bolesti i nekoliko dana nakon izbijanja morbila). Nakon perioda inkubacije, koji traje 7-10 dana, javlja se pojava povišene temperature od 38oC – 40oC, malaksalost, gubitak apetita, kijanje, kašalj kao pas koji laje, upala grla, konjuktivitis (tzv. plačljivog facija). Promene na sluzokoži usne duplje (pegasta enantema ili Koplikove pege) javljaju se 1-2 dana pre pojave osipa i karakterističan su znak ove bolesti. Tek četvrtog ili petog dana bolesti javlja se karakterističan osip, koji se obično prvo javlja iza ušiju i na čelu, a zatim zahvata lice, vrat, trup i ekstremitete. Osip je pegav i sitnocrven, nakon izbijanja temperatura obično pada na normalu. Karakteristične su promene u krvnoj slici. Leukopenija (smanjen broj leukocita) se javlja sa limfocitozom. Ne postoji specifičan tretman, a moguće bakterijske komplikacije se leče antibiotskom terapijom. Pre uvođenja vakcinacije, morbile su bile gotovo obavezno oboljenje u detinjstvu, danas je retka bolest sa sporadičnom pojavom, zahvaljujući vakcinaciji, a uglavnom pogađa odojčad u vreme kada se smanjuje broj antitela dobijenih od majke, kao i nevakcinisane osobe. Imunitet nakon morbila je trajan. Komplikacije su česte kod mlađe dece, kao što su upala pluća, infekcije uha i infekcije mozga. Jedina adekvatna zaštita je pravovremena vakcinacija MMR vakcinom, koja pruža 95-97% zaštite Vakcinacija i revakcinacija protiv morbila u Crnoj Gori sprovodi se kombinovanom živom, atenuiranom MMR vakcinom (morbili, veliki kašalj, rubeola) kontinuirano u skladu sa Pravilnikom o imunizaciji – djece od 12 mjeseci, i revakcinacija ranije vakcinisane djece do sedam godina. Vakcina se daje u dve doze, u 12. mesecu života i pre polaska u školu. Sva deca uzrasta od 12 meseci do 14 godina koja su nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana treba da budu vakcinisana ili revakcinisana. Minimalni interval između dve doze vakcine može biti četiri nedelje. Naučni dokazi i studije sprovedene u poslednjih 20 godina negiraju vezu između autizma, inflamatorne bolesti creva, astme i ove vakcine (izvor: Centar za kontrolu bolesti SZO – CDC). Procenat vakcinisanih preko 95% obezbeđuje kolektivni imunitet koji štiti stanovništvo od epidemije. Podsetimo se da određene bolesti ne postoje, ne zato što su spontano prestale, već zato što su eliminisane vakcinacijom. dr Biljana Ivelja, pedijatar Dom zdravlja, Cetinje
Прикажи мање
